Utorak
25.08.2015.

Ono što nećemo nikada doznati




Extra_large_le_genou_de_claire
film 'Claireino koljeno' (Foto: a sun)
A+ A-
Danas, u kafiću 'Mr. Black', provodim deo popodneva u društvu pisca M.K. Pričamo o svemu i svačemu, mada najviše vremena posvećujemo pisanju pornografije. M.K. bi, naime, želeo da napiše pornografski roman, ali tako da on, autor, ostane po strani, pošteđen neugodnih kritika i ocena ukoliko knjiga privuče pažnju. Kažem mu da se na to mora unapred pripremiti, pogotovo ukoliko njegova priča o pornografu sadrži elemente dečje pornografije. To se, kažem mu, jednostavno ne oprašta. 
 
Nabokovljeva Lolita je i dalje 'zabranjena zemlja' iako nijedna lascivna reč nije u toj knjizi pomenuta u vezi s njom. Lascivne misli ima, međutim, sam čitalac i to je ono što zastrašuje branitelje morala. Lažne branitelje lažnog morala, trebalo bi dodati, jer se oni boje da će neko prozreti njihovu igru, da će shvatiti da su upravo oni ti koji 'jezičke igre' pretvaraju u 'vlažne snove'. 
 
Dakle, kažem piscu M.K., ukoliko želi da napiše pornografski roman, moraće da bude jako oprezan. Mora da pazi gde staje, jer dovoljno je da mu noga malo sklizne i zateći će se na putu u pakao. U svakom slučaju trebalo bi da ima sledeće stvari na umu.
 
Pre svega, trebalo bi da zna da se odnos između pornografskog i erotskog najbolje može opisati kao odnos između celine i fragmenta. Naime, negde je Jan Kott napisao da se erotsko našem oku (i drugim čulima takođe) uvek prikazuje kao fragment, kao krupan plan. Dok vodimo ljubav, na primer, mi vidimo samo deliće tela voljene osobe: segment lica, delić usne, oblinu dojke. Erotsko je, dakle, sakriveno u fragmentu. 
 
Mi, naprosto rečeno, ne možemo da volimo celinu jer celinu vidimo tek kada se udaljimo dovoljno daleko od sebe, kada postanemo posmatrači onoga što naše telo čini u ljubavnom aktu. Rečju, kada erotsko ustupi mesto pornografskom.
 
Eto, kažem piscu M.K., tu klisku liniju razdvajanja treba da pratiš u svom još nenapisanom romanu, što neće biti nimalo lak zadatak, a uvek ćeš pritom morati da budeš spreman da se suočiš sa pitanjem zašto to uopšte radiš.
 
Da, kaže pisac M. K., zašto?
 
Ćutim i gledam ga. Pravim se da razmišljam, a već sada znam da mogu da mu ponudim samo jedan odgovor. To je rečenica pomoću koje sam se izvukao iz nekoliko neželjenih pripovedačkih situacija i dok pomišljam na nju, vidim kako se njegove usne šire u osmeh.
 
Pitam ga zašto se smeje.
 
Ispostavlja se da sam mu isti 'recept' ponudio kada smo poslednji put razgovarali. Jedina razlika je u tome, kaže pisac M.K., što me je tada pitao kako da završi neki tekst o umiranju.
 
Nema tu nikakve razlike, nastojim da se odbranim. Zar seks i smrt nisu dve jednake nepoznanice naše civilizacije?
 
Hoćeš da kažeš, pita pisac M.K. da smo zbog njih napisali sve što smo do sada napisali?
 
Ne, odgovaram, već samo hoću da kažem da neke stvari, ma koliko pokušavali, nećemo nikada doznati.

***

Tekst je nastao u sklopu projekta Prošireni estetički odgoj (Aesthetic Education Expanded) koji je financiran u sklopu programa 'Kreativna Europa' Europske unije.
POVRATAK NA VRH STRANICE
Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu.