Utorak
11.08.2015.

Pčela i med




Extra_large_honey_bear
foto: Manu (Flickr)
A+ A-
Pre nekoliko dana, u petak, pomislio sam na pčelu. Tačnije rečeno, prvo sam pomislio na med. Tek kasnije sam zamislio pčelu. 
 
Naime, prijeo mi se med i odlučio sam da odem na pijacu i kupim teglu meda. Med se prodavao na nekoliko tezgi, ali moju pažnju je privukla tezga sa šarenim natpisom 'Fabrika meda Stamenković i sinovi'. Osim nekoliko vrsta meda u teglama raznih veličina, na tezgi su bili izloženi i brojni preparati: kapi protiv raznih boljki i tegoba, uključujući plućne bolesti, kostobolju, 'ženske nevolje', upalu grla, kao i 'rastvor za dobru starost'.
 
Čim je primetio da su me privukli njegovi proizvodi, prodavac započe veselim glasom da objašnjava kako se pravi med. Nešto u njegovim rečima podsetilo me je na sneg i ja zamislih tezgu punu snežnih grudvi. (Ne pitajte me otkud sneg na pijaci u avgustu, to i meni predstavlja tajnu.) 
 
Došao je čas da pođem kući. Sve što sam kupio na pijaci: malu dinju, paprike, grašak, dve vezice peršuna, šargarepu, jabuke (dve vrste), švapski sir i mileram, sve to, dakle, razdelio sam u dve kese, s tim što sam u jednu od njih stavio i teglu sa medom.
 
Hodao sam polako zemunskim ulicama i tada sam pomislio kako bi mogla da se napiše lepa pesma za decu o tome kako jedna pčela prati kupca meda sve do njegove kuće. Naravno, ona ne radi to da bi mu sprečila pristup meda, već sa željom da mu pokaže kako se prave najbolji medenjaci.
 
Pisanje stihova, međutim, nije mi dobro krenulo. U stvari, krenulo je tako loše da sam, kada sam smislio ova dva stiha:
 
I tada se ceo taj brujavi roj 
Poče da sprema za strašan boj...
 
uvideo da je vrag odneo šalu, te da mi jedino preostaje da, po ko zna koji put, poslušam narodnu mudrost koja kaže da je jutro pametnije od večeri. Legao sam i zaspao i, doista, narednog jutra sam u jednom dahu zapisao sledeću pesmu.
 
Jutros sam na pijaci kupio teglu meda.
Dugo mi je trebalo da se odlučim
između šumskog i livadskog meda – 
šumski je bio tamniji i tajanstveniji 
livadski svetliji i jednostavniji – 
ali na kraju sam ipak odabrao livadski. 
Posle, kada sam došao kući 
i namazao med na parče hleba,
zažalio sam što nisam uzeo šumski
i sve vreme sam mislio 
na njegov taman i rezak ukus
kao na melem koji nikada neću probati.
Takav sam ja! Ma koliko vremena
potrošio da se za nešto odlučim,
na kraju nisam zadovoljan
i umesto da uživam u ukusu meda
ja trošim reči na besmislice,
umesto da se sladim njegovom gustinom,
ja očekujem napad gorušice, otisak bola
kojim će želudac da se oglasi, žar kiseline
koja mi neće dati da zaspim ni ove noći.                                                             

***
 
I eto, umesto o pčeli, napisao sam pesmu o sebi; umesto o slasti meda, napisao sam pesmu o njegovoj gorčini; umesto da hvalim detinjstvo, žalio sam se na zrelo doba! Neću se stoga iznenaditi ako me negde 'iz čista mira' ubode neka pčela. Uostalom, kao svaki medved koga uhvate u krađi meda, to sam i zaslužio.

***

Tekst je nastao u sklopu projekta Prošireni estetički odgoj (Aesthetic Education Expanded) koji je financiran u sklopu programa 'Kreativna Europa' Europske unije.
POVRATAK NA VRH STRANICE
Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu.