Trebaju li piscima urednici? Po našem skromnom mišljenju, to je kao da pitate – trebaju li Mandžukiću Modrić i Rakitić? Još ćemo se pozabaviti ovim pitanjem, a sad vam želimo uputiti na vrlo dobar tekst Milana Vlajčića objavljen na stranicama autografa.
"Poznatiji pisci se hvale da imaju privilegiju da donesu novi rukopis na disketi i ne dozvoljavaju da im urednik i lektor bilo šta dovede u pitanje. A to se na većini knjiga i primećuje. Kasno", piše Vlajčić, te nastavlja:
"U vremenima totalitarnog jednoumlja (Periklovo doba kulture, po Ž. Pavloviću) postojali su urednici u najpoznatijim izdavačkim kućama. U Prosveti bilo ih je neko vreme i 14, u moćnom Nolitu – desetak. Znalo se šta rade i šta znači njihov sud – Miodrag Pavlović, Petar Džadžić, Vuk Krnjević, Milan Komnenić u Prosveti. A u Nolitu: Zoran Mišić (edicija Orfej), Vasko Popa (Maštarije), Jovan Hristić (Književnost i civilizacija), Miloš Stambolić (Sazvežđa). Dobro se pratilo šta sjajno radi Zlatko Crnković, čovek koji je uveo pojam 'izdavački hit' za neverovatne pisce poput Milana Kundere ili Nadežde Mandeljštam (Znanje), ili Albert Goldštajn (August Cesarec) koji je prvi objavio Charlesa Bukowskog, Gunthera Grassa…"
