Page arrow
Bek 728x90px 1Bek logo boja negativ 2 300x250

Nomadi i migranti

Large izbjeglice Foto: World Bank (Flickr)
Ponedjeljak
21.09.2015.
Pre tri godine Međunarodni književni festival u Vilenici bio je posvećen temi Pisci nomadi. Dugo smo razgovarali o sudbinama pisaca koji su iz najraznovrsnijih razloga napustili svoju domovinu, a često i svoj jezik. Pomalo smo se i svađali oko toga da li je prelazak na pisanje drugim jezikom znak pobede ili poraza za jednog pisca. Rasprava je dugo trajala ali se na svu sreću završila miroljubivo. 
Razmišljam sada o tom skupu pisaca i njihovim nomadskim sudbinama dok ulicama moga grada prolazi prava nomadska vojska, desetine i desetine hiljada ljudi koji su utekli pred surovim zapletima koje istorija nameće njihovim zemljama. Neka od dece koja u velikom broju prate odrasle verovatno će u budućnosti postati pisci koji će na nekom svom jeziku, prirodnom i prihvaćenom, pokušavati da opišu i shvate šta ih je gurnulo u taj mračni kovitlac istorijske sudbine. 
Ustvari sve ono o čemu smo mi pričali u Vilenici sada deluje tako detinjasto i nevažno. Jer slike koje smo mi kao pisci pokušavali da prikažemo nisu imale gotovu nikakvu snagu u odnosu na slike koje danas viđam na ulicama grada ili televizijskim vestima. Da li pisac uopšte može nešto da učini u takvoj situaciji ili mu je bolje da se drži nekog svog malog mesta, zagnjuren u jezičke igre i ludorije? 
Odmah da priznam da ja ne mogu da ponudim nikakav odgovor na to pitanje. Moj stav oduvek je bio da pisac kao pisac nema šta da traži na polju društvene angažovanosti, ali da može itekako da doprinese traganju za rešenjem takvih situacija kao takozvani 'običan čovek'. 
Bujica migranata pokazuje se kao veoma ozbiljan test za sve što je Evropa učinila tokom poslednjih decenija i u ovom času ne može se izbeći utisku da je ta bujica otkrila mnoge naprsline u, kako se to sada vidi, nedovoljno postojanim temeljima evropskog zajedništva. 
Eto, pričam kako pisci ne treba da budu angažovani u svakodnevnim situacijama, a napisao sam već dovoljno rečenica o današnjoj najaktuelnijoj temi. Moja jedina odbrana je da kažem da to nisam bio ja već neko drugi. Bojim se, međutim, da to zvuči dosta neuverljivo. Migranti prolaze pa prolaze. Moja kula od slonovače se polako njiše u ritmu njihovog hoda. Gledano sa prozora te kule izgleda kao da se njihove kolone nikada neće završiti. Niko od njih u stvari i ne obraća pažnju na mene. Ostavljaju me da u miru radim na nekom rukopisu koji očigledno smatram važnijim od razloga i cilja njihovog marša. Pomislim da bih možda ipak mogao da otrčim do puta kojim prolaze i da ih pitam: Kud ste pošli, dobri ljudi?

Ali šta, šta da uradim ako me oni pogledaju i kažu: Pođi s nama pa ćeš videti.

***


Tekst je nastao u sklopu projekta Prošireni estetički odgoj (Aesthetic Education Expanded) koji je financiran u sklopu programa 'Kreativna Europa' Europske unije.
Možda će vas zanimati
Književne svilarije
Homepage svilarije 22.06.2016.

Party like it's 2016.

Evropa se razvija u smjeru koji je Gayatri Spivak opisala kao 'Bijeli muškarci spašavaju smeđe žene od smeđih muškaraca'.

Piše: Neven Svilar

Preporuke
Homepage adichie 22.03.2016.

U potrazi za dostojanstvenim životom

Roman 'Amerikana' mlade nigerijske autorice Chimamande Ngozi Adichie govori o tek načetom izbjegličkom i rasnom pitanju 21. stoljeća. 

Piše: F. B.

Preporuke
Homepage okus doma 11.02.2015.

Okusi koji spajaju

Centar za mirovne studije objavljuje 'Okus doma', ujedno kuharicu s egzotičnim receptima i priču o tražiteljima azila u Hrvatskoj.

Piše: F. B.

Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu