Page arrow
Bek 728x90px 1Bek logo boja negativ 2 300x250

Iza šutnje su planine kojima teče usamljena reka

Large photo 1477346611705 65d1883cee1e

Foto: Unsplash.

Naslov knjige: Iza šutnje su planine Autor knjige: Adnan Repeša Izdavač: Buybook Godina izdanja: 2021
Četvrtak
07.10.2021.

Nakon dve objavljene zbirke priča, mostarski autor Adnan Repeša posvećuje se dužoj formi dok i dalje zadržava poetičnost prisutnu u svojim prvim delima. Svojta, objavljena 2019. godine Repešin je roman prvenac, a već ove godine stiže nam njegov naslednik pod naslovom Iza šutnje su planine. Već sam naslov ovog romana suptilno nagoveštava njegov neopterećeni stil, kao i neobičnu strukturu. Mada Repešina proza u ovoj knjizi većim delom naizgled teče kao mirna reka u kakvoj dolini, teren kojim ona prolazi se menja, ubrzavajući je i otkrivajući tek naznake planina koje nepažljivoj čitateljki mogu ostati izvan domašaja.

Narator romana Iza šutnje su planine vraća se u svoje davno prošlo detinjstvo – vodi nas u Hercegovinu, nešto pre i za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. On pokušava da pronađe sebe bivšeg, da se priseti onoga što je proživljeno i zaokruženo (kao što nagoveštava citat iz Islednika Dragana Velikića na samom početku knjige), a što ga ipak vuče da ponovo otvori nečitku beležnicu. Umesto strmoglavog skoka u prošlost, on nas polako uvodi u svoja sećanja, često suptilno preplićući sadašnje i prošlo vreme – kao da vremenom kristališe svoje uspomene neprestano se vraćajući u sadašnjost u pokušaju da pomiri dve verzije sopstvenog bića. U početku vrludajući od jedne do druge epizode kroz kratka poglavlja, naizgled bez naročito jasne povezanosti, autor vremenom sve čvršće vezuje opisane događaje, ubrzavajući tok svog teksta i izoštravajući svoje pripovedanje. Međutim, Repeša često sam sebe prekida i izlazi iz same pripovesti, ne dozvoljavajući čitaocu da u potpunosti uroni u tekst i dugo u njemu ostane, jer naglas razmišlja o tome kada će se kom sećanju vratiti ili je li neku digresiju mogao preskočiti („A sad iz ove skrajnute priče koju sam olako mogao i prešutjeti, nastavljamo dalje“). Iako je ovakav postupak možda u skladu sa strukturom i temom romana, čini se bespotrebnim, a i kao pomalo lenj način da se čitalac podseti na vremensku distancu između pripovedača i njegovih sećanja.

Ova distanca suptilnije je i lepše istaknuta razmišljanjima o smrti kojima se narator često vraća. Ona su s jedne strane kontrast detinjstvu o kome piše, a s druge strane jasan podsetnik na vremensku udaljenost glavnog pripovednog toka od autorove sadašnjosti. Kroz kulise tog detinjstva povremeno izbija crnilo, nekada sasvim nevidljivo, a nekada samo nejasno dečjem umu i iskristalisano tek u ovim prisećanjima. I pored svog poetičnog i emocionalno nabijenog stila, autor uspeva da racionalno pristupi pitanjima detinjih sećanja bez nespretnih pokušaja da se i tonom svog pripovedanja vrati u detinjstvo; vrlo je jasno postavljen narator u odnosu na prošlost o kojoj govori. Uprkos tome, on uspeva da isprepleće detinja shvatanja sveta u kome je nekada živeo s naknadnom pameću odrasle osobe, tako uostalom i ispunjavajući ono što je zacrtao – da podseti sebe ko je u vlastitom sećanju.

Mada poglavlja romana jesu kratka i u početku epizodična, tako da se čini da mnoga od njih mogu postojati kao priče za sebe (što je uostalom možda i uticaj početaka Repešinog spisateljskog stvaralaštva) i da roman na svakom mestu može biti prekinut, on neumitno teče ka onome što treba da naiđe i još malo dalje, ka svom logičnom kraju ne zastajući dok sećanja nisu zaokružena i tišina se ponovo ne vrati, ni trenutak prerano ili prekasno. Tada konačno iz poslednjih rečenica i iza svih planina izbija usamljenost, samo nagoveštena u prethodnim poglavljima u kojima se čini da je glavni junak stalno okružen ljudima. Nalik sopstvenim sećanjima koja se često menjaju kada se u našoj glavi iznova odvijaju, čitateljka tada može doći u iskušenje da se vrati onim prethodno pročitanim, ponukana efektnim završetkom koji ovog puta metaforički nagoveštava smrt. Melanholični fragmenti čvrsto se povezuju i dobijaju novu vrednost, možda ne tako lako uočljivu pri čitanju prvih poglavlja, ali strpljenje pažljivog čitaoca biva nagrađeno.

Milica Joksimović

Tekst je nastao na Bookstanovoj radionici za mlade književne kritičare, čiji je voditelj bio Nenad Veličković, a tema je bila 'Kritika i književni zanat'.

Možda će vas zanimati
Kritike
Homepage photo 1537083681558 49d9af1ed25c 06.10.2021.

Rekonstrukcija prošlog života

Tekst Suzane Džuver - kritika romana 'Meho' Almina Kaplana - nastao na Bookstanovoj radionici.

Kritike
Homepage mezar 21.09.2021.

Knjiga fantastične historije

Tekst Nenada Kostića - kritika zbirke priča Jasmina Agića 'Čudo u Ulici Omera Maslića' - nastao na Bookstanovoj radionici.

Kritike
Homepage photo 1569925089327 9b4f1c9400d8 14.09.2021.

Trenuci spašeni od prolaznosti

Tekst Sare Tomac - kritika zbirke proznih fragmenata 'Autobusne bilješke' Selvedina Avdića - nastao na Bookstanovoj radionici.

Piše: Sara Tomac

Kritike
Homepage photo 1507348762124 e7e0afcc0943 08.09.2021.

Potraga za svjetlom u razrušenom svijetu

Tekst Milane Gajović - kritika romana 'Greta' Faruka Šehića - nastao na Bookstanovoj radionici.

Kritike
Homepage photo 1532550256335 c281a64ac9f6 06.09.2021.

Potraga za izgubljenim smislom, od suneta do tabuta

Tekst Hane Vranac - kritika romana 'Ja sam' Damira Uzunovića - nastao na Bookstanovoj radionici.

Preporuke
Homepage photo 1623662820230 1fbb89e16dbe 02.09.2021.

Preživljavanje kao utješna nagrada

Tekst Melihe Hadžimehmedagić - preporuka romana 'Knjiga odlazaka' Velibora Čolića - nastao na Bookstanovoj radionici.

Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu